[7. jul 2022] Fil(m)ovanje klasne mržnje, Makarti rides on

Predstavljanje i diskusija makartističkih tendencija savremene filmske i TV produkcije.

Kino klub Barut vas poziva na diskusiju sa pratećim video materijalom:
četvrtak, 7. jul 2022, u 19:00
Magacin u Kraljevića Marka 4-8

U serji BBC-a „Operacija Gladio” koju smo poslednjih nedelja pratili u Kino klubu Barut, moglo se zapaziti da je čitav posleratni kapitalistički sistem u stvari iznova normalizovao i integrisao fašiste a i sam fašizam, za koji Alen Freeman tvrdi da osim očuvanja pozicija srednje klase u krizi ima i jednu morbidnu internacionalnu dimenziju: tendenciju da strukturno-povlašteni deo radničke klase proglasi imanentno vrednijim, u suštini rasno superiornijim od drugog, trećeg, četvrtog dela. Globalna i lokalna podela rada koja uprkos svih političkim i tehnološkim pokušajima i dostignućima ne menja svoju suštinsku hijerarhijsku I diskriminatorsku prirodu ukazuje da ovakve tendencije i njihov kontinuitet moraju imati kulturni okvir koji im omogućava postojanje, opravdanje i reprodukciju.

Američki profesor ekonomije Ričard Vulf tvrdi da je strukturni uzrok rata u Ukrajini pokušaj održanja globalnog status quo stanja, koje se objektivno više ne može održati, jer su i globalno i lokalno gledajući, razvijene suviše velike i suviše očigledne socijalne i razvojne razlike. Pažnja koju privlači pojava aktuelnog uspešnog sindikalnog organizovanja u SAD svedoči o svojevrsnom kulturnom iznenađenju ako ne i šoku, kao da se od radništva ne očekuje više nikakav znak otpora i nikakav zahtev za promenu sistema ili makar promenu ponižavajućeg, degradirajućeg položaja velikog dela radničke klase. Na ove krizne momente i potrese, frakcije vladajuće klase odgovaraju na dva načina: konzervativnije partije zastrašuju birače katastrofičnim scenarijima približavajući se idejama i praksama fašizacije, pomognute iracionalnim i mistificirajućim objašnjenjima dok liberalističke obećavaju zaštitu i afirmaciju progresistički kodiranih normi i (buržoasko-)racionalističkih ideala. Kapitalo-parlamentarizam tako pruža dve osnovne mogućnosti biračima, otoreni, neapologetski cinizam tradicionalističke desnice ili prikriveni, a time i dvostruki cinizam buržoaske levice koja uobičajeno preduzimanim merama svojih vlada ne podupire svoju uobičajenu političku retoriku.

Nevoljnost i nemoć vladajućih klasa da artikulišu i procesiraju strukturne probleme buržoaskog društva dovodi do kulturnih kriza, razaranja referentnih kulturnih okvira i onoga što se danas zove „kultunrim ratovima”. Na prezentaciji ćemo pokušati da se usredsredimo na aspekte tih ratova u novijoj, globalno uspešnoj i prisutnoj holivudskoj filmskoj i tv produkciji. Poseban značaj posvetiće se simptomima “saveza kreativno-industrijskih elita”, i konzervativnih i liberalnih, na sistematizovanoj diskriminaciji i demonizaciji aktera borbe za radna prava.

U doba razvoja algoritama koji bi mogli da izračunavaju celu svetsku ekonomiju, potrebno je svaki dan objasniti i sebi i drugima zašto, dok neko vegetira u kancelariji na nekom “bullshit job”-u za dobru platu neko drugi čisti ulice za lošu? (Za teorijsko objašnjenje ove nelagodnosti pogledati Fb status Hrvoja Štefana od 26. juna 2022.) Objektivno gledano, na nivou današnjeg tehnološkog razvoja takva organizacija podele rada i naknade za rad je potpuno skandalozna, kao i normalizovana strukturna eksploatacija, diskriminacija i dehumanizacija čitavih slojeva stanovništva koji rade slabo plaćene poslove. Subjektivno gledano, svako ko se u ovavkom sistemu dobro „snašao” i prilagodio na sopstvenu korist postepeno se samom sebi otkriva kao ništa drugo do snalažljivi pokvarenjak. Za veliki deo ljudi (čitaj globa-lokalne srednje klase) koji su ceo svoj životni poduhvat posvetili pomenutom snalaženju i okorištenju ovakav uvid prouzrokuje razumljivu nevericu, šok, i sa njima povezane otpore.

Dolazimo time do pitanja potrebe razvoja i održanja kulturnog šok-apsorption sistema koji nam u suštini omogućava ignorisanje života i rada šok-apsorption populacije, a koji život i rad su svoje pravo ime zadobili tek tokom pandemije – esencijalni. Upravo tu, na pitanju pranja svesti i savesti povlašćenih klasa i grupa globalokalnog čovečanstva od esencijalnih pitanja ljudskog rada i dostojanstva, postavljaćemo na izlaganju i diskusiji pitanja direktnog ili indirektnog kontinuiteta i kvaliteta makartizma u holivudskoj produkciji.

Samim tim, dužna pažnja posvetiće se pitanju umetničkog postupka, to jest analogije između poznatih klevetničkih metoda Makartija (koji nije ni imao neke dokaze za svoje brojne optužbe) i umetničke uverljivosti/neuverljivosti „optužbi” koje se upućuju protiv tražilaca radnih parava, nezaposlenih, kreditno nesposobnih, siromašnih, isključenih itd. u razmatranim primerima…

Materijale za ilustraciju i diskusiju teme biramo iz opusa naširoko poznatih i priznatih autora i njihovih hvaljenih remek dela, od Tarantina do Bong-Jon-hoa, od Linča do Injaritua, od autora Gospodara prstenova do onih Igre prestola. Koristićemo i iskustva radionice „Od prozivanja do prizivanja ‘zlih duhova’ (od klasičnog preziranja preko klasne mržnje prema otmenim kaznama)” održane u okviru Letnje škole kao škole Centra za savremenu umetnost Priština 2021. godine.
https://www.stacion.org/en/Course-6-From-calling-out-to-calling-out-some-evil-spirits

Neki inserti za diskusiju će biti postovani i u komentarima na Fb eventu.

Predstavlja: Nebojša Milikić (1964) – od kasnih osamdesetih bavi se političkim i kulturnim aktivizmom, savremenom umetnošću, nezavisnim istraživanjem i javnom debatom. Radi od 2000. godine u Kulturnom centru Rex kao inicijator i koordinator više projekata i programa. Piše o kulturnim i političkim problemima tranzicionih društava. Učestvuje u različitim programima i projektima kulturne, aktivističke i umetničke saradnje u zemlji, regionu i inostranstvu.

Ulaz na projekciju je besplatan!

Ukoliko želite da budete obavešteni o narednim projekcijama Kino kluba Barut možete pratiti naš Telegram kanal (https://t.me/joinchat/AAAAAEbHP2U-UFLJFcSxUQ) ili se prijaviti za newsletter (https://barut.klasol.org/newsletter/)

Ukoliko želite da predstavite film u okviru Kino kluba Barut pište nam na kinobarut@gmail.com